Naslovna Ostalo Nauka Warp speed - Osnova osnove

Warp speed – Osnova osnove

Podsistem nauka i tehnologija

Ono na šta želim ukazati je sledeće ništa se ne dešava slučajno u svetu interesa, sve je unapred isplanirano i neki ljudi za te planove saznaju poslednji.
Radi se o tehnologiji za koju nam kažu da je zaslužna nauka i ništa osim nje. To zapravo nije istina, za tehnologiju su najviše zaslužna otkrića ljudi koji su najčesće neslavno završavali dok su drugi sklonjeni i ismejevani, to su bili ljudi koji su pronalazili efekte i pravili mašine koje niko do tada nije ni sanjao. Za tehnologiju koju mi koristimo nije zaslužna nauka već ideje i pronalasci pojedinaca koji su u svojim skromnim radionicama i laboratorijama ispitivali razne stvari i njima matematika i nije bila preko potrebna jer je ona samo opisno sredstvo i univerzalni jezik kojim se pokušava opisati efekat i dešavanje koje je proizašlo iz eksperimenta. Da bi razumeli eksperimente morate da otvorite fioku, da stavite sve predrasude i preduverenja koje imate i zatvorite fioku zato što niti iz matematike niti iz nauke nije izašla tehnologija koju koristimo u poslednjih 120 godina, već je ona curela iz laboratorija genija koji su vršili eksperimente dok su se ljudi od nauke kasnije implementirali u njihova saznanja i pokušavali da stvore teorije koje nisu potpune niti odgovaraju stvarnosti u kojoj živimo a i realnosti koja je iznad stvarnosti i čulnih opažanja.

Namerne fundamentalne greške u podsistemu – nauka

Prvo da objasnim šta se podrazumeva pod fundamentalnim ili sveobuhvatnim stvarima koje stvaraju realnost. To su prostor, vreme i energija.
Prostor nije moguće objasniti drugačije već kao prazninu koja ima beskonačno puno same sebe i prostor je void ili osnova za postojanje nečega, prostor nema svojstva i nikada ih niko nije detektovao zato što se mora imati instrument koji nije unutar realnosti već izvan realnosti koji će moći da izmeri ili definiše prostor. Prostor dakle nema nikakva svojstva ali ima dimenzije koje su beskonačno ponavljajuće petlje u kojima selektivni prostori egzistiraju. Selektivni prostor je prva definisana dimenzija iz ugla svesne individue ili entiteta koji poseduje perceptivne sposobnosti i takvav entitet se smatra živim jer poseduje takvu sposobnost. Prostor se ne može definisati matematikom već samo opisati, zato što matematiku koju koriste ljudi nije u mogućnosti da radi sa beskonačno mnogo brojeva koji nemaju kraj. Prema tome dimenzije nemaju jasnu granicu niti su ikada imale jer je sve u prostoru povezano svaka tačka u prostoru ima vezu sa bilo kojom drugom tačkom i ta veza je neraskidiva iako se tačke mogu nalaziti u različitim dimenzionalnim (selektivnim prostorima). Selektivne prostore neki nazivaju svetovima ili denzitetima i oni imaju virtuelno stvorene granice između njih, no međutim to nije tema sada. Prvu distorziju i pogrešno definisanje prostora – zvanično je napravio Albert Ajnštajn koji je zbog objašnjavanja gravitacije, u svoju teoriju implementirao tezu ili činjenicu da prostor može da se zakrivi, dakle to je njegov prostor koji nije onaj prostor koji realno egzistira. Sve kasnije šta je nadovezivano na njegovu pogrešnu teoriju nije davalo nikakvog efekta zato što se koristi matematika koja zastaje kada se računaju beskonačno mnogo brojeva, to ne može ni pojmiti naš um a kamoli opisati matematikom a i sam pristup tome je pogrešan jer ne postoji ni jedno svojstvo prostora osim dimenzija unutar i okolo selektivnih prostora koje su virtuelne i zavise od sveta odakle se vrši ispitivanje i merenje.

Vreme je ono što postoji unutar ili izvan nekih selektivnih prostora koje egzistiraju u beskonačno otvorenim petljama. Vreme dakle postoji i ono je referentivna računica perceptivno sposobnih entiteta unutar denziteta odakle se vrši merenje. Vreme je nezavisno od bilo čega osim prostora ali ovog realnog prostora kojeg sam opisao a ne pogrešnog prostora kojeg neki zakrivljuju samo u jednačini koja je nastala od pretpostavke da prostor ima svojstva. Pravo fundamentalno vreme ne postoji kao linearno, kako ga mi merimo već postoji kao ciklično i selektivno u odnosu na selektivne prostore. Vreme je dakle apsolutno kao i prostor i zavisi od sveta iz koga se vrše merenja. Vreme nije linearno, i nije ono što časovnik pokazuje kao što to objašnjava neko koga sam malopre pomenuo i čije teorije služe da zamaskiraju pravu realnost u kojoj sve što postoji i što je ikad postojalo – egzistira kao celina i potpunost.

Energija je efektualno poravnavanje i talasanje višeslojnih dualiteta između prostora i vremena – ali ne prostora kojeg zagovara nauka niti vremena kojeg pogrešno definiše ista. Od tog poravnavanja a i uztalasavanja nastaje materija kao produkt ovog dešavanja. Energija je dakle nešto živahno što se stalno talasa kako bi to neki umetnici opisivali.
Energija je isto u direktnoj vezi sa informacijama ali ne informacijama kao važećem pristupu njima već informacijama koje sačinjavaju talase i takve informacije kreiraju Sve što bilo koji svesni entitet percipira i te informacije su gradivni blokovi svih svetova i denziteta a i same materije, prema tome materija je iluzija i tu iluziju mnogo vole naučnici koji materiju uzvišavaju kao boga što je tipično za hijerahiski master sistem (HMS) u kome nema slobode niti bilo kakvog prava da se razmišlja izvan unapred zadate koncepcije.

Energije ima uvek dovoljno zbog postojanja prostora i selektivnih prostora i postojanja vremena tako da ne može nestati, zbog toga je ona u fundamentu i energija predstavlja osnovu za pokret i kretanje u svemu što postoji i ona je potencijal za ispoljavanje svih svetova. Evo i nešto u vezi sila, sile nisu ništa drugo do potencijali koji nisu izjednačeni i sile su elementi energije, pitanje je samo između čega, kao i između šta se nalaze ti izjednačeni (izbalansirani) potencijali, ta razlika se prepoznaje kao dualitet, dualitet je osnova za postojanje egzistencije kakvu poznajemo ili ne poznajemo.
Eto to su elementi koji stoje u sveobuhvatnosti, sve ostalo su produkti tih elemenata i ima ih mnogo, da bi razumeli ove elemente morate se osloboditi preduverenja i predrasuda.

Putovanja kroz vreme i Fon Noimanova mašina.

Nakon što se Ajnštajn utišao na neko vreme to je zapravo bilo vreme u kome je kompletirana Ujedinjena Teorija Polja koja je poništila teoriju relativnosti ali to nisu priznali vodeći ljudi od interesa, to je bilo potrebno da se održi neznanje da postoji mogućnost putovanja kroz vreme i da vreme nije ono kako je to do tada opisivano. Noiman je dobio novac i imao je neograničen budžet za stvaranje mašine koja je radila na principu ujednačavanja i sinhonizacije vremena sa svim mogućim kombinacijama frekvencija, dakle to je mašina koja manipuliše vremenom preko informacija tojest svih frekvencija od kojih se sastoji svet koji percipiramo i to je jedan svet, to je svet koga uzimamo kao jedini, međutim to nije jedan jedini svet, čak i ovaj svet koji mi vidimo kroz 5 ili 6 čula – on je i dalje mnogo kompleksniji nego što naša čula to mogu detektovati.

Međudenzitetski prolazi u svet kompleksnijeg od našeg.

Ono prvo na šta ukazuje UTP (ujedinjena teorija polja) je to da dimenzije i denzitet nije ista stvar i da su dimenzije vezane na geometriju i prostorne veličine koje se opisuju kroz kompleksne jednačine ali su to samo opisi kroz metematiku koji služe samo kao putokaz u kom smeru se vrše podešavanja koja otključavaju međudimezionalna* i međudenzitetska* putovanja ili prolaze koji vode u savim drugačiji svet od našeg – a u istom delovanju mogu manipulisati vremenom unutar “našeg” sveta. Ne bih da idem u detalje mislim da je ovo dovoljno zasad, inače Noiman je završio neslavno, dobio je tumor na mozgu “slučajno” i plakao je i drao se na svojoj samrti i mnogi su to komentarisali na svoj način.

Znanje je Znanje a Istina je Jedna

ZAPRATITE NAS

95,515FanovaLajkuj
738PratilacaZaprati
90PratilacaZaprati

Popularni članci

kategorije