Konoplja vodi poreklo iz srednje Azije, odakle se dalje proširila na Zapad, a u Evropu je došla oko 2.-3.veka p.n.e. Kod nas su glavni centri konopljarstva u Vojvodini. Konoplja je veoma žilava biljka u pogledu uslova uspevanja i održava se u skoro svim uslovima menjajući biološke i morfološke osobine. Gaji se od 0-67° s.g.š.
Konoplja spada u grupu predivih biljaka, što znači da se prvenstveno gaji radi dobijanja vlakna, koje ima veoma široku primenu u industriji. Pored vlakna konoplja se koristi i za dobijanje semena, a u novije vreme sve više je aktuelna za pravljenje raznih preparata, za tretiranje veoma širokog spektra oboljenja. Čajem od semena konoplje nekada se lečila upala mokraćnih kanala, koristila se kao obloge pri ubodima i oteklinama. Čajem su se lečile bolesti poput upale krajnika, groznice, opadanja kose i nesanice. Evidentno je da konoplja ima veoma široku primenu i sve veći privredni i društveni značaj.
Kod konoplje se može koristiti cela biljka, pri čemu razlikujemo, dugačko vlakno i kratko vlakno. Vlakno se odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu. Močanjem vlakna dobija se 65% drvenasta masa, tzv.pozder, a od finijeg vlakna se mogu praviti krpe, peškiri, slamarica, jedra, platna, odeća i obuća, cerade, vatrogasna creva itd. Nakon dobijanja vlakna ostaje drvenasti deo stabljike, pozder. Pozder se može koristiti za loženje, za pogon mašina, za pravljenje ploča koje su mnogo kvalitetnije od iverice jer imaju bolju zvučnu i toplotnu izolaciju, za izradu papira, papira za cigarete, papir za Bibliju, papir za filtere, poseban papir za slikarstvo, izolacione trake za električne kondenzatore, filtere za kafu, vrećice za čaj … Kod konoplje se razlikuju muške i ženske biljke. Muške biljke ili kako se još zovu, belojke, imaju meko i jako vlakno i žive kraće od ženskih biljaka, crnojki, koje daju čvrsta i gruba vlakna.
Rod cannabis ima dve vrste: cannabis sativa za dobijanje vlakna i cannabis indica za proizvodnju hašiša. Jačina droge uslovljena je sadržajem THC-a u biljci. Što ima više THC-a, to je biljka opojnija.
U listu i cvasti konoplje nalaze se halucinogene materije, tetrahidrokanabinoli. Iz cvasti se može dobiti hašiš, a iz lista marihuana. Pretpostavlja se da su konoplju u svrhu uživanja, kao drogu, prvi koristili Skiti.
Konopljino seme sadrži 35% lakosušivog ulja koje se može koristiti u ishrani i u kozmetici. Takođe, seme je dobra, visokoenergetska hrana za ptice, ali imajući to u vidu treba se i pažljivo koristiti.
List konoplje može da se briketira i koristi u ishrani stoke.
Stabljika ove univerzalne biljke koristi se za proizvodnju izuzetno kvalitetnog papira, kao što je papir za štampanje novčanica. Da je ovo čudotvorna biljka svedoči i primer iz Izraela gde je od konoplje sagrađena i kuća. Za ovu kuću je korišćen blok koji je dobijen od konoplje, hidratisanog kreča i vode. Biro Tav Group iz Haife podigao je kuću zvanu Ein Hod, od biokompozitnog materijala. Ova kuća je kompletno sagrađena od prirodnih materijala, a zidana je blokovima od konoplje. Radi se o termički otpornom materijalu koji ima sposobnost razgrađivanja ugljen dioksida. Jedina mana ovog materijala je nešto viša cena, ali ukoliko sagledamo benefite po zdravlje, svakako da cena neće biti od primarnog značaja.
