Srbiju potresa dvostruka pandemija, zdravstvena i politička. Iza prve stoje političari pod plaštom struke.
Iza druge opet političari, umesto akademske javnosti i civilnog društva.
I vlast i opozicija opstaju na dalekim marginama. Vlast koja ne želi demokratiju, toleranciju, politički dijalog i kompromis. Opozicija koja istrajava u bezidejnosti, pogrešnosti, radnjama koje idu na ruku diktatorskoj vlasti.
VLAST KOJA BEŽI OD SUŠTINE
Protesti ispred skupštine nisu posledica demokratije i slobode, već autoritarne vlasti koja posle nelegitimnih izbora nastavlja svoj građanski mimohod. Načinom primene priželjkivane sile, prelazeći rubikon demokratskih vrednosti, pokazuje na koji način poput bastiona, brani svoju vlast.
I danas svojim izjavama i osudama, vlast potiskuje građanski interes, kao da se ne radi o građanima vlastite države. Istrajava na podelama, borbi dobra i zla, stranom faktoru, težeći da sve podvede pod politički interes Dragana Đilasa.
Nju interesuje samo onaj rušilački, ekstremni deo, razoran koliko i ona sama.
Moj senzibilitet je usmeren u pravcu građanina, na onaj središnji deo, učesnicima mirnog protesa koji su morali da beže ispred suzavaca vlasti, a o kojim vlast nema reči, razumevanja i odgovor.
ŠTA TO GRAĐANE VREĐA
Kada se građanima obraća predsednik, oni žele govor jednog državnika, iza čijih reči stoji jasnost, kontinuitet, rezultat, očuvanje ustava. Građanin ne želi mere toplo hladno, prilagođavanje događaja potrebama vlasti, smrtnost posle pogrešnih procena i odluka, mogućnost da se zbog neposedovanja duhovne snage sutra gazi ustav, preda Kosovo.
Građani najmanje žele da se teško stanje u zemlji koristi za veličanje sopstvene uloge, da Srbija ima respiratore a u stvari ih nema, da se brojke prikrivaju a da se iza izgradnje poljskih bolnica prikazuje virtuelna moć.
Građani ne mogu da istrpe tolika poniženja, da im se i dalje potura stari omraženi kadar, Nedimović kao stručnjak, Lončar kao borac protiv kriminala, Mali kao dobri gazda sopstvenog džepa, Mitrović na kome počiva naučna budućnost Srbije, Vučićević koji oslikava društvenu stvarnost.
Na kraju građani žele predsednika svih građana, a ne predsednika stranke, koji plače, moli, okajava, ljubi, zna sve tračeve u kojima nepostoji nijedan prestup vlasti.
KO JE U PROTESTIMA BIO U SUKOBU
Vlast je celu deceniju bila preokupirana sobom u nameri da gradi svoj autoritarizam kroz lik jedne ličnosti, totalitarizam na svim nivoima, da urušava demokratske snage njihovim cepkanjem i svaku mogućnost demokratskog razvoja, ne donošenjem sistemskih reformskih zakona.
Najvažnije i ključno, da pospešuje razvoj srpske desnice kao svoje čedo, koja se sinoć desila i sa kojom tek treba da namiri račune.
ZA GRAĐANE POSTOJI SAMO JEDAN CILJ
Izaći na ulicu u ogromnom broju, najvećem do sada. Održati mirni protest ispred svih institucija, na kojima položiti vence, a policiji podeliti cveće. Od svih govora održati minut ćutanja ovoj vlasti i na kraju privoleti Srpsku akademiju, kao deo sopstvenog bića, da izradi politički memorandum. U svetu ih ima. Treba ih prilagoditi srpskom društvu.
Pitam se zašto se toliko zatvaraju oči, zašto se sve prepušta slučaju i zašto akademska javnost ćuti. Pa zar misle da je u ovoj zemlji na društveno – humanističkom planu sve potaman. Moram da verujem da nisu ustuknuli pred politikom, jer ne vidim drugi Svetonazor.
Prvi korak mora učiniti profesor Čupić, Teodorović drugi naučni, kulturni radnici.
Jer ova vlast nije srpska, previše ima volšebnih glasova, još manje beogradska, što pokazuje izlaznost.
Beograđani tek treba da popune beogradske trgove i ulice. Ponajmanje mitrovačka, kao grad koji jedini ima stvarnu opoziciju “Grad za sve nas”, svim silama gurnuta u tu ulogu.
