Poštovani,
Obraćam Vam se kao majka šesnaestogodišnjakinje učenice Gimnazije i nastavnik istorije u Ekonomsko-trgovinske škole u Smederevu. U vreme ovog povampirenog nacizma dobili smo Uputstvo o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole i mogućnost da se kao roditelji izjasnimo da li smo za on lajn ili kombinaciju on lajn i nastave u školi. Moje mišljenje je da smo stavljeni pred izbor da li da dete ostavimo u samici ili šaljemo u zatvor. Naglašavam da su roditeljski sastanci zabranjeni, a da je prosvetnim radnicima preporučeno da se ne okupljaju u školi do 24. avgusta.
U pomenutom uputstvu posebno mi je sporno: Postupak sa učenicima, nastavnim i nenastavnim osobljem škole koje imaju simptome respiratorne infekcije sa sumnjom na infekciju COVID 19 1. Ukoliko se simptomi pojave van škole Javiti se u COVID – 19 ambulantu nadležnog doma zdravlja. Ne odlaziti u školu i istovremeno obavestiti nadležnu osobu u školi. Dalje pratiti preporuke lekara. 2. Ukoliko se simptomi pojave u školi a) Osoblje škole: potrebno je da se osoba sa simptomima bolesti odmah javi u COVID-19 ambulantu nadležnog doma zdravlja. Istovremeno nadležna osoba u školi koju određuje direktor škole obaveštava nadležni institut/zavod za javno zdravlje. b) Učenici: Pri svakoj sumnji na postojanje respiratorne infekcije učeniku odmah staviti masku i smestiti ga u praznu učionicu/prostoriju određenu za izolaciju i obavestiti roditelje i nadležni institut/zavod za javno zdravlje. O učeniku, u sobi za izolaciju do dolaska roditelja, potrebno je da brine jedna osoba koristeći masku i rukavice, a prostoriju nakon odlaska deteta očistiti i dezinfikovati.
Pomenuti postupci su u suprotnosti sa članom, 79 koji se odnosi na prava deteda i učenika i članom 7 u kome su izneti opšti principi obrazovanja i vaspitanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.Takođe su i u suprotnosti sa članom 25 Ustava Republike Srbije i članom 5 Deklaracije o pravima čoveka.
Namera mi je, kao roditelja da ovo pismeno dostavim direktoru Gimnazije u Smederevu. Međutim, pravo Ustav i zakone u ovoj zemlji niko više ne poštuje. Samica je po mom mišljenju u ovom trenutku bezbednije, ali psihički pogubnije mesto. Zato su se deca, među kojima i moja ćerka, opredelila za zatvor.
Kao nastavnik spremna sam da načinim izjavu i predam je direktoru škole u kojoj radim. Navešću da sam se školovala i usavršavala da deci objasnim pojmove ropstva u antici, raskalašnost renesansnih papa, reformaciju, totalitarizam, Jasenovac, Aušvic i posebno istoriju Srba , a da se nisam učila medicini, te nisam u stanju da razlikujuem kijanje i kašalj. Zamoliću da me država uputi na Medicinski fakultet kako bih stekla potrebno znanje.
Ovo je način borbe koji sam jedino mogla da osmislim. Znam da je ključno povezivanje i saradnja roditelja, nastavnika, kao i roditelja i škole. Ističem ponovo da se ona raznim zabranama onemogućava.
Molim Vas, da mi predložite, ukoliko imate na umu neki efikasniji način borbe. Spremna sam da se povežem sa svim roditeljima i nastavnicima koji slično misle i radi su da se na bilo koji način uključe u borbu protiv ovog maltretiranja dece.
S poštovanjem
