Ustavna bikefalna vlast predsednika i parlamenta, u praksi je pretvorena u čist predsednički sistem, širi i od američke zelene trave zaborava mog, prevazilazeći i snagu nemačke kancelarske vlade.
Parlament formalno postoji, ali možete li zamisliti njegovu ulogu u izboru i kontroli vlade ili još gore, u donošenju zakona koji dolaze od vlade i koji će samo biti kovertrirani u nepromenjenom obliku.
Dakle na delu imamo dominaciju apsolutne moći pojedinca, pa je i sam izbor vlade trivijalna stvar. To koja će kombinacija biti primenjena, u nedostatku ozbiljne politike, je puko zamajavanje atrofiranog civilnog društva.
Pravo je pitanje da li imamo snage i moći da se suprotstavimo narastajućem apsolutizmu i pomerimmo kurs u pravcu demokratskog društva.
To sa kojom umešnošću je vlast rukovodila protestima, izlažući policiju kamenitim salvama, zarad promene prirode protesta, rukovodi nas, bez sumnje, da vlast kontroliše i drugu stranu političkog polja, održavajući opoziciju Bogom danu za nju samu. Opozicija sve ove godine nije uspela da se homogenizuje, izabere lidere i ponudi kvalitet. Kvalitet znači uvek imati bolje rešenje pa i u onom najprimitivnijem viđenju, a kamoli ići korak napred. Ako je kandidat za mandatara KAO BANE, opozicija mora ponuditi bolje rešenje, što nije tako teško. Ako vlast obećava platu od devetsto eura, opozicija treba ponuditi više, za šaku dolara, jer je obećanje za vlast najjeftinija a za građane najskuplja posledična reč. Ideje nisu samo problem opozicije već i celog građanskog društva koji pogrešno u Vučiću vidi adresata, a koji će odbiti sve postavljene zahteve iz subjektivnih razloga.
No ovoga puta pomak napred poteći će, nećete verovati, od samog Vučića, primoran objektivnim stanjem, prvenstveno spoljnjim događajima, uviđajući i sam da je sistem u problemu, opasnijim po njegovu vlast od izostale kvalitativne uloge opozicije. Upravo taj nedoststak kvaliteta je adut za novi jadac vlasti.
NEPOSTOJI GRAĐANIN SRBIJE KOJI NE ZNA SASTAV VLADE
Da li je sastav vlade uopšte bitan. Vlada je i do sada funkcionisala formalno ne suštinski, samo dotičući svoja ovlašćenja i potvrđujući da bi kohabitacija, da je bila moguća, jedina dovela u ravnotežu funkcionisanje, a ne urušavanje institucija.
U stilu rijalitija, NE DIRAJTE VUČIĆEVE KRUGOVE KONSULTACIJA, napokon saznaćemo ono što već znamo. Nova vlada je nezamisliva bez nekog od Vučićevih “heroja” pandemije, Darije, koja je već dobro uključena u namazane poslove DUBOKE VLADE. No to nije problem za nemilosrdnog Lončara, koji je preživeo Šilerovu, maršalski zaljubljenog Vulina, koji uzgred nije služio vojsku na ushićenje generalskog kora, smehotresnog Đurića i super mena Nedimovića, kao ministra kriza. Kako im je pošlo za rukom da presantaju naivnog Vučića ili je to sve Vučić sa zakašnjenjem saznao, pa ipak dobiće svoja ministarstva. Koja? Nevažno.
Svoje uloge neće izgubiti ni vremešni Krkobabić, Rasim kao ministar veka, pa čak ni razbesneli Šešelj, koji će se umiriti primenom slogana “Za našu decu”. Jedino iz vlade iskače Udovičić, eh taj kobni, dobro ljudi zašto baš Udovičić. Vučić mu nikad nije mogao oprostiti što je kraduckao, onako sportski, kao na svakoj velikoj sportskoj priredbi ili projektu, a nije uspeo sve to da sakrije. Jednostavno neće biti u sazivu jer ga celu ovu deceniju Vučić izbacuje iz vlade, poput primera. Napokon šta bi ostalo od Vučićeve doslednosti.
Tako će Vučićevo dvomesečno većanje dobiti koncentracionu trijumfalnu formulu SVI U VLADU I UZ VLADU, suprotno logici izbora, na korist apsolutne vlasti i policijske kontrole sistema.
Ni posle dugog vremena nećemo dobiti čak ni tako čekanu REKONSTRUKCIJU, pokušanu u leto 2018. i zimu 2019. g, jer predstoje TEŠKI razgovori u Vašingtonu.
ZAMRZNUTI VREME OSIM SVOJE VLASTI
Koncentraciona vlada je za Vučića najbolje rešenje posmatrano kroz LIČNU prizmu budućih događaja.
Prvi kriterijum su budući predsednički izbori u kojima Vučić ne želi da ima za protivnika SPS, kao što bi odlazak Dačića u opoziciju bio nepresušni izvor informacija neodgovornosti ove vlasti. Drugo, Vučić je već ranije svoj apsolutizam gradio na neprincipijalnim koalicijama, derogirajući izbore i razvlašćujući odgovornost. Šapić u ovakvom parlamentu nikako ne može igrati opoziciju, pa je jasno da će dobiti ponudu da čini deo buduće vlasti.
Najvažnije, Vučić će oročenjem vlade i inicijacijom izbora za godinu dana, pokušati da izbegne masovne demonstracije, osudu da je sistem diktatorski i politički ishod kao u Belorusiji i Crnoj Gori.
Izigravanjem povrata u demokratsko polje, koje je nemoguć bez slobode medija, a kojih se vlast ne sme odreći, pokazuje da su za Vučića najvažniji predsednički izbori, novi mandat, a potom može i manji kolač za stranku.
Tako bi ostalo upamćeno da je Vučića i Lukašenka spajalo samo isto ime i ljubav prama lubenicama.
