Već 10 godina sprovodi se ĐUKANOVIĆzacija Srbije u kojoj su glavni akteri vlast i kriminal.
Iz tog razloga ne radi tužilaštvo i MUP, koje nije rasvetlilo nijedno mafijaško ubistvo u poslednjih 10 godina.
Da nije postojao politički uticaj policija bi intervenisala onog trenutka kada je žrtva bila u bolnici, a granice bi bile zatvorene istog časa i raspisana poternica.
Za deset godina vladini mediji nisu javili ni za jednu pljačku, veću malverzaciju, kojih, po njima, gotovo da nema, a kada se pojave na društvenim mrežama, radi se o napadu na Srbiju.
Ukidanje pluralizma, demokratije, krađa već dobijenih jednopartijskih izbora, epilog napada na skupštinu, selidba naprednjačke administracije i sile u Šabac, predlog Đurića kao kandidata za ministra spoljnih poslova, kao pogrda najveće vrste, prikazuje se kao procvat demokratije i ispunjenje naših želja i snova, JER SMO MI TAKO ŽELELI.
Građani se bombarduju medijskom propagandom: penkalo, Nobelova nagrada, uspesima najvećeg svetskog gurua, koji menja svetsku politiku, prekrivajući sve ono što u našoj zemlji ne valja, a toga je mnogo.
Zaslepljeni građani ostaju zadovoljni sa 6% minimalne zarade i isto toliko penzije, u ukupnom iznosu od dve hiljade din, koje će primati za godinu dana, što je put u još veće siromaštvo i veću diferencijaciju: siromašnih građana i predsednika države s jedne strane – naspram bogate naprednjačka klase.
A da sve to znaju i da jedan dio njih nije upleten u NAPREDNJAČKU HIDRU.
Već odavno, tražili bi svoju PRAVDU.
