Bila jednom jedna čobanica Mara,
koja nije imala Bog zna kakvog dara,
ali je shvatila da se mora uputiti put belog sveta da zaradi za život para.
Zaposlila se beše u školi da čisti klozete
jer jasno beše da za druge stvari i nema talente.
U Austriji dugo ne beše jer se svetom pročuo loš glas o opasnom virusu baš.
Ubrzo se zatvorila i škola
gde je Mara radila do bola.
Pa morade napustiti posao i vratiti se u rodno mesto.
Malo tužna zbog gubitka posla, a u isto vreme i srećna beše,
što roditelje i bližu rodbinu videše, u mislima sve to Mari beše.
Elem, sreće i radosti dosta, u Srbiji Kurona širok danak prostra.
Na ulazu u Srbiju samu, na granici skinoše putnike i testiraše na Kuronu,
a među njima i čobanicu Maru.
Mara je bila zdrava ko jabuka,
prihvati testiranje, iglu i bris, bez jauka.
Rezultate će poslati lekari nakon testiranja i da budu bez nerviranja,
objasni im medicinska policija koju plaća
Svetska zdravstvena organizacija.
U karantinu bejahu svi dok ne stigoše rezultati,
od kojih se mnogima i želudac izvrati.
Ne beše Mara sama pozitivna na Kurona testa,
tu još beše par putnika i njena dalja sestra.
Dođe medicinska policija i odvede Maru na lečenje od Kurone,
da bude jasno za sve komšije i ostale morone.
Da je za njeno dobro to, garantuje SZO,
podviknu jedan od lekara koji je od transplantacije organa
mnogo do sada zaradio para.
Osta Mara u bolnici Kurona poduže,
odlučiše lekari lečenje da produže.
Lečili je sa razne supstancije po preporuci SZ organizacije.
Zla kob se i nesrećna sudba na Maru nadvila,
nedugo zatim i na respiratoru je završila.
Nije dugo na respiratoru ni bila, atrofiraše joj bubrezi i oba plućna krila.
Da ne bude neke insinuacije, u obližnjem mestu,
bogatom političaru život spasavaju samo transplantacije.
Marin svaki organ beše njemu dat, da mu osigura još jedan mandat.
Tražiše Marini roditelji obdukciju,
ali lekar reče da ne želi da rizikuje epidemiološku situaciju.
Tako Mara tajne odnese u grob, kao što radi svaki jadni rob.
Da počasti ožalošćenu rodbinu, ode Marin otac u Udbinu,
uze nož u ruku da zakolje ovcu i ispeče, al gle čuda ovca poče da plače
i progovara ljudskijim glasom:
“Poštedi mi život molim te, odgovoriću ti na jedno iskreno pitanje”.
Prihvati Marin otac pogodbu, pa upita ovcu:
Hoću da znam od čega moja Mara pusti dušu?
A ovca odgovara: ” Da onom bogatom političaru spasi gušu,
zbog toga tvoja Mara ispusti dušu
i mnoge muke i patnje prođe dok dan vađenje organa ne dođe,
a tek tada šta bi, posle toga mnogi i lekari nisu normalni,
noću ih Marin duh stalno progoni.”
U čudu jadan čovek ostade, baci nož iz ruke pa u selo polete,
da kaže šta doznade i ostaloj rodbini.
Seljani se oko njega sjatiše, al mnogo pažnje ne pridavaše,
misliše da mu se priviđa od tuge i bola pa rekoše, bežimo ljudi,
pored Kurone ovi su još i ludi.
Oni se svi otuđiše jer televiziji medicinske policije samo verovaše.
Mnogi i završiše kao Mara bez organa, a ostali u beg krenuše.
Međutim, ne lezi vraže, naiđe jedan dan medicinska policija
na čelu sa pukovnikom koga su zvali Konj,
da pohvata preostale seljane, čipuje i vakciniše
po preporuci Svetske zdravstvene organizacije,
da se marva ne pogubi.
Neki naivni seljani se odmah bez otpora predadoše,
beše vakcinisani i čipovani i kroz par dana umreše,
a ostalima neposlušnijima i organe povadiše.
Manja grupa uspe da pobegne u šume,
u ajduke seljani se daše, da sačuvaju glave i duše.
I dalje ne znaše šta je po sredi, ali su znali da struci verovati više ne vredi.
I tako, već sledećeg dana, sretoše se njih nekoliko seljana na livadi,
gladni, besni i uplašeni, al u tom ugledaše ovce.
Jedan od njih imao je nož, pa ostalima reče, ajde jednu da zakoljemo,
pa se konačno ko ljudi najedemo.
Prihvatiše i ostali seljani odmah da se napuni prazni stomak,
al u tom trenu jedna ovca progovori:
“Čekajte, ako nas poštedite, reći ćemo vam šta je Kurona i kako da se spasite”.
Oni se prvo začudiše, ali radoznalost i očaj preovladaše,
pa su pristali da prime znanje od jedne obične ovce.
I rekoše, pričaj, a ovca ih pogleda i reče, dok su ostale ovce klimale glavama:
“Kurona je izmišljena da vam ispere mozak, upropasti zdravlje
i posao i usmrti vas i vaše bližnje.
Da niste bili ovce, ne biste prestali da budete ljudi.”
Mara i Kurona
