Ako bi smo testirali elementarnu informisanost našeg naroda kroz recimo jednu uličnu anketu u većim gradovima Srbije, osnovnog pitanja da se vidi koliko su građani upućeni u činjenice o najkorisnijoj i najplemenitijoj biljci, mogli bi smo s priličnom izvesnošću uvideti da je preko polovina anketiranih u neznanju i smatra da je marihuana zabranjena opijat biljka a konoplja je neka industrijska, verovatno prevaziđena kultura koja se skoro nigde više ne uzgaja. Na žalost. To je posledica stoletnog sistemskog progona biljke po imenu kanabis, konoplja ili dobra stara domaća kudelja. Kada se u SAD-u između dva svetska rata počelo sa prohibicijom kanabisa (konoplje) biljci je dato egzotično ime – marihuana, da bi lakše mogla u javnosti biti predstavljena kao neka loša, opasna i posve po adolescente štetna biljka zbog opojnog sastojka u svom cvetu. Izgubilo se danas poimanje o tome da je reč o JEDNOJ BILJCI , sa dva osnovna varijeteta: Cannabis Sativa i Cannabis Indica. Jer pojam vrsta (ili sorta) je podmetnut, tako da nisu u pitanju dve osnovne vrste nego dva osnovna varijeteta jedne konoplje – za industrijsku i za medicinsku upotrebu. Takođe njena polna jedinstvenost u svetu biljaka ogleda se u vidljivom razlikovanju ženskog od muškog pola biljke. Dok kod svih drugih botaničkih vrsta razlika u polovima se može ustanoviti samo posmatranjem hromosoma.
ZAVERA PROTIV KONOPLjE = ZAVERA PROTIV ČOVEKA ?
Kod mnogih drevnih civilizacija konoplja je smatrana božanskom biljkom i davano joj je centralno mesto u kultovima. Stari Sumeri su verovali da su nam tu biljku doneli bogovi sa vanzemaljskih svetova. I u Bibliji imamo zapis o „biljci koju je Bog stvorio za sve čovekove potrebe“. Još ranije, u drevnoj Vinčanskoj civilizaciji, kolevci evroazijskih kultura i civilizacija, ovoj biljci je ukazivano osobito kultno poštovanje a obzirom na vladajući matrijarhat kod naših prapredaka iz Podunavlja i ime joj je dato u ženskom rodu. Kada se sa svojim dubokim korenom i krutom stabljikom čupala iz zemlje ispuštala bi specifičan zvuk koon i otud „kon-op“ pa izvedenica – konoplja. U starom srbskom jeziku označava da se konop, ili kanap, dobijao od nje. Konoplja ili Kanabis (jednačenjem suglasnika po zvučnosti glas P prelazi u B) kod Srba je u celoj istoriji postojanja predstavljala stratešku kulturu. I u istoriji još nekih velikih naroda na planeti, najpre kod kineskih naroda, ali čini se najviše kod srbskog. Samim tim što naziv biljke ima koren u starom jeziku Srba, dok naziv u ženskom rodu označava i bezmerno poštovanje ljudi prema toj biljci.
Poznato je da se kod naroda sa bogatom tradicijom uzgoja ove biljke skoro sve i svašta spravljalo od nje. Gotovo sva oruđa i oružja, svi odevni predmeti i platna. Kod naroda uz velike vode od konoplje su se pravili čamci i većina palubnih i nadpalubnih delova jedrenjaka. Sav tekstil se kod naših starih pravio od kanabisa i to je bila trajna, nepoderiva odeća. I nekada genijalni američki „Džins“ tekstil dobijao se isključivo preradom najplemenitije biljke.
Izuzev povećanog rada oko vršidbe i močanja sadnica u reku, konoplja je najzahvalnija kultura i u smislu što je sem skakavaca ne napadaju nikakvi insekti. Isključena je svaka potreba za insekticidima, tj. agrohemijom. Pri tom kanabis ima svojstvo čišćenja tla od teških metala i toksina koje ljudi ubacuju u zemlju, čak može i da očisti zemljište od nuklearne kontaminacije. Za čovekovu životnu sredinu je stvarno rajska Biljka! Osim što pouzdano čisti zemljište, čisti i vazduh : jedan hektar kanabisa proizvede 25 % više kiseonika od jednog hektara šume što garantuje dvostruko više zaliha celuloze. Kanabis izraste za 4-5 meseci a kvalitetnijoj šumi je potrebno oko 20 godina da stasa za seču i obradu. S tim što je i konopljina celuloza dugotrajnija od sve drvne celuloze, a prinos papira od konoplje odgovara istom prinosu na petostruko većoj površini kvalitetne šume. To je sve zbog izdržljivih vlakana iz konopljine stabljike. A od najnovijih otkrića je i da se preradom grafita iz njene stabljike mogu dobiti kvalitetne baterije, oko osam puta dugotrajnije od litijum-jonskih baterija! Ali ovo naučno otkriće se planski zapostavlja, jer kako bi onda Rotšildova transglobalna kompanija Rio Tinto zarad eksploatacije litijuma rudarila i enormno profitirala, trujući i uništujući prirodu čitavih zemalja širom planete?
Konoplja je poznata kao odličan nutritijent. Bogata je bioproteinom, dijetetskim vlaknima, omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama a sadrži i sve aminokiseline iz prirode. Proteinima iz zrna je bogatija i od npr. govedine i soje.
Skoro sve poznate nam istorijske mape sveta su sazdane od konopljinog platna. Deklaracija o nezavisnosti SAD 1776-te bila je sačinjena na hartiji od konopljine celuloze. Do američkog građanskog rata (1861 – 1865.) vodeća privredna grana je bila industrija konoplje – i pored izobilja šuma na tlu Severne Amerike i pored obimne proizvodnje pamuka sa robovskom crnačkom radnom snagom. Tek sa preuzimanjem naftaških poslova od strane Rokfelera i uspostavljanjem monopola nad drvno-prerađivačkom industrijom od strane Hersta, krajem XIX v. poslovima sa konopljom daje se manji državni značaj. No i dalje konoplja (kanabis) ima široku upotrebu u medicini, sve dok posle 1910-te Rokfeler nije počeo da preuzima farmaciju i medicinu, kada se sa svih univerziteta prisilno izbacuje dotadašnji holistički pristup u farmako-medicinskoj nauci i uvodi se novi alopatski. Prirodne lekove od produkata kanabisa Rokfelerova „struka“ proglašava „nekonvencionalnim i nazadnim“ a u prvom planu promovišu se medikamenti napravljeni od derivata nafte.
Porodica Rokfeler (Rockefeller) se u drugoj polovini XIX veka enormno obogatila između ostalog i prodajom „lekovitog“ tkz. kamenog ulja dobijenog od nafte. Njihov uspon u bankarsku elitu je skopčan sa alhemičkom veštinom manipulacije i prevare u sticanju spekulativnog kapitala. Kada su preuzeli monopole na naftu i pamuk, prvo u SAD a potom i u svetu, primarni zadatak im je bio uvođenje petrohemije u farmaceutsku industriju. Spravljanje hemikalizovanih medikamenata na bazi naftinih derivata isključivalo je prisustvo konopljinih derivata. Za konoplju u modernoj medicini jednostavno nema mesta. Zanimljivo je to što se današnji ulazak nano-tehnologije u konvencionalnu farmako-medicinu proglašava najvećim dostignućem u brizi o čovekovom zdravlju baš kao što je pre stotinak godina hemijska industrija u farma-medicini predstavljana kao izuzetan napredak.
Takođe prebogata bankarska porodica Dipon (DuPont) bila je bliska sa Rokfelerima, njihovim poslovnim partnerima i prijateljima. Diponi su se u XIX veku enormno obogatili proizvodnjom eksploziva i oružja. Kao glavni snabdevači američke armije oružjem stekli su bliske i dugotrajne veze sa američkom vladom. Osnivači su američke industrije plastike izrađene u njihovim petrohemijskim postrojenjima, a zajedno sa Rokfelerom su monopolisti u poslovima oko prerade nafte. Dinastija Dipon je poznata i po učestvovanju u izradi prve atomske bombe (tzv. projekat „Menhetan“), kao i američkog naoružanja punjenog plutonijumom. Za spravljanje sveg ovog naoružanja potrebne su i ogromne količine fluorida, pa se Diponi neformalno smatraju i najvećim zagađivačima čoveove životne sredine. Fluor u vidu hem. jedinjenja fluoridi je izuzetno opasan bojni otrov i dovodi do teških oštećenja mozga, a u malim količinama i danas se stavlja u pastu za zube i u gradski vodovod. Proizvodi agrohemije i semenska proizvodnja su uglavnom patenti Diponovih korporacija. Jasno da su Diponovi najzaslužniji što je američka vlada planove oko konoplje radikalno izmenila u pravcu zaštite interesa najvećih američkih oligarha i njihovih unosnih poslova.
Još jedan među vodećim američkim oligarsima blizak državnom vrhu SAD bio je tzv. kralj drvne celuloze – Vilijem Herst (William R. Hearst). Kontrolisao je tržište drvnih prerađevina a štampani mediji bili su u njegovim rukama. U Herstovoj štampi je 1930-ih sprovođena bespoštedna kriminalizacija konoplje. Tada je hispanjolski naziv marihuana i promovisan u širu javnost, isti se zadržao i do danas.
Pomenute tri dinastije iz Amerike u tesnoj su bankarskoj vezi se Crnom aristokratijom iz Londona i sapripadajućom dinastijom Rotšild (Rotschield). Iz Londona su oni dobijali instrukcije kako da prevarama i manipulacijom zavladaju glavnim granama američke privrede. Posle razbojničkog zauzimanja sistema federalnih rezervi u NjuJorku (FED) 1913-te Crna aristokratija iz City of London, preko vodećih oligarhskih dinastija u SAD , stiče potpunu kontrolu nad državnim aparatom SAD a time i nad svim državnim poslovima. Tako se i potiskuje industrija konoplje jer prerada ove biljke garantuje stanovništvu i privrednicima makar osnovnu nezavisnost od establišmenta, dok monopolom nad monetarnim sistemom, preradom nafte i svim strateškim industrijama može da oe potpuno kontroliše čitavo društvo.
Godine 1937. Henri Ford je svoj prvi automobil napravio od konoplje i išao je na konopljin biodizel. Sve osim točkova i motora je napravljeno od plastike dobijene preradom konopljinih vlakana. Posle je pred TV kamerama testirao neverovatnu izdržljivost karoserije svog auta time što ga je jako udarao macolom a auto se nije baš ni najmanje ulubio. Dakle, konopljina plastika je izdržljivija i od najjačeg čelika, pri tom je i biorazgradiva. Ovaj snimak je jedno vreme boravio na You Tube sa koga je odnedavno nestao.
Za Rokfelera, Dipona, Rotšilda i Crnu aristokratiju iz City of London ovo je bio poslednji alarm na uzbunu. Konačno je odlučeno: konoplja mora nestati !
Uvedeni su drakonski porezi na uzgoj konolje, čak se dobijala i zatvorska kazna za kršenje monopolskih zakona. Na njihovim medijima promovisala se kampanja o neophodnosti prohibicije konoplje. Kada je SAD ušla u Drugi svetski rat, naprasno se prestalo s besomučnom kampanjom protiv biljke . Naprotiv, industrija konoplje u ratnim godinama je kao nikad u tolikoj meri poželjna za vojne potrebe. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt, koji je 1937. potpisao Zakon o prohibiciji konoplje, sada na početku Rata proglašava biljku za nacionalnu sirovinu i sugeriše krupnim industrijalcima da hitno obnove njenu preradu. Po svršetku Rata, ponovo se vrši demonizacija biljke, a uskoro će se ona staviti izvan zakona. Konačno, od početka 1960-ih konoplja iščezava sa njiva a njena proizvodnja i prerada polako postaje relikt prošlosti.
PROGON KONOPLjE U NAŠOJ ZEMLjI
Kod nas je konoplja, tj. kudelja oduvek imala najšire moguću primenu a i konoplja sa ovih prostora je među najkvalitetnijom na svetu.
Sve do sredine XX veka niko nikada staru dobru kudelju (konoplju, kanabis, kopanju) nije smatrao „narkotikom“, već izuzetno korisnom i lekovitom biljkom. Najviše se uzgajala u Podunavlju, Pomoravlju i uz veće reke. Od čuvene „belojke“ dobijalo se platno, tkanina i konopci a od čuvene „crnojke“ melemi za lečenje. I nikada nije zabeleženo da je neko bio „zavisan“ od biljke. Bez kudelje naši preci ne bi preživeli obzirom na brojne oslobodilačke ratove i stradanja kroz koja smo prošli. Kompletna uniforma srbske vojske u Otadžbinskim ratovima (1912-18.) bila je izrađena od kudelje. Isto tako i uniforma JVuO kao i svih drugih vojnih formacija tokom Drugog svetskog rata. Sve do početka 1960-ih u jugoslovenskim trafikama su se mogle kupiti cigarete sa 8-9 procenata THC-a u sebi.
Od pamtiveka se indijska konoplja (kanabis, tzv.“crnojka“) koristila kao podloga za spravljanje većine lekova, zaključno sa prvom polovinom prošlog veka o čemu nam dokumentovano svedoče Srpska i Jugoslovenska Farmakopeja. Kao oficijelna biljka zvanično i zakonski se upotrebljavala za neizbežnu sirovinu u farmaciji i medicini.
Za vreme obe Jugoslavije bili smo vodeća evropska zemlja u sadnji i preradi konoplje. Najviše se uzgajala i obrađivala u Vojvodini. Od kraja 1940-ih uvodi se pamuk kao ozbiljan konkurent za tekstilnu industriju u socijalističkoj Jugoslaviji. To je bilo najviše pod uticajem engleske Krune. U engleskim kolonijama, najviše u onoj najvećoj – Indiji, masovno se proizvodio pamuk a Jugoslavija se od 1948-me nalazi u interesnoj sferi Zapada. Uz to, engleska Kruna i Crna aristokratija su već vekovima isprepletani rodbinskim i interesnim vezama.
U četiri države sveta – Kina, SAD, SSSR i SFR Jugoslavija – najduže je opstala proizvodnja konoplje, ali isključivo za industrijsku upotrebu. Najveće kudeljare su bile u Vojvodini ; najveća industrija prerade konoplje bila je u mestu Novi Kozarci. Kudeljarski kombinat „Partizan“ u Novim Kozarcima je imao izuzetno razvijenu industriju kudelje sa modernim mašinama i zapošljavao je veliki broj radnika. Po konopljinim prerađevinama bili su nadaleko poznati, proizvodi kombinata „Partizan“ su se izvozili u mnoge zemlje širom sveta. Industrija u Novim Kozarcima je obilato prihodovala od kvalitetne banatske kudelje, mesto se naseljavalo i neprestano razvijalo. Imali su svoj bioskop, stadion i drugoligaški fudbalski klub. A onda je najednom, direktivom iz vrha CK SKJ, godine 1977. doneta uredba (ne Zakon!) da se kombinat naprasno ugasi. Kompletno industrijsko postrojenje je sravnjeno sa zemljom a sve mašine utovarene na kamione i odvezene u nepoznatom pravcu. Radnici koji su tek tako ostali bez egzistencije posle su preusmereni na rad u novonastalim pamučno tekstilnim industrijama. I one su do 1990-ih sve pogašene i Srbija već decenijama nema svoju tekstilnu industriju. U koloniji turske industrije Novi Pazar izrađuje se tekstil od mahom GM pamuka iz Turske. Mada treba istaći da je sve do poslednje decenije XX veka uspevala opstati sa kakvim-takvim poslovanjem i poslednja srpska kudeljara – u Leskovcu.
U današnjoj Srbiji uzgajanje industrijske konoplje zvanično nije zakonom zabranjeno. Konopljar samo mora da dokaže da je isključivo gaji za industrijsku upotrebu te od uzgajivača se očekuje da ima ugovor sa nekom firmom koja se bavi industrijskom obradom konoplje. U protivnom se predpostavlja da se biljka uzgaja kao narkotik. Međutim, kako da posedujete takav ugovor kada je industrija kudelje odavno uništena! Druga stvar, industrijska kudelja se nastoji staviti pod potpunu kontrolu farmaceutske industrije zbog izrazite lekovitosti CBD (Cannabidinol) supstance iz njenog cveta. Dakle, nekada žestoki progonitelji kanabisa danas ispoljavaju sofisticirani plan za uništenje svakog uzgoja biljke u svrhe ljudskog zdravlja. Po tom planu kanabis će se moći uzgajati samo ukoliko je u službi interesa farma-medicinske hobotnice. Drugačije ne. Dok, opojni deo cveta indijske konoplje THC (TetraHydroCannabidol) se danas već uveliko sintetizuje, razumljivo samo za proizvodnju u korporativnoj (alopatskoj) farmakologiji, bez obzira što ništa iz laboratorije ne može da zameni visoko lekovita svojstva prirodnog THC-a.
I dok nastaju ovi redovi, u Srbiji se realizuje nagoveštena eskalacija progona kudelje o čemu smo nedavno i pisali – Danica vrištalica u ratu protiv konoplja prva jurišnica
Doneta je zabrana slobodne prodaje prehrambenih proizvoda konoplje a CBD lek iz cveta je stavljen van zakona. Ovime se napokon posle višekratnih pokušaja CBD izjednačava sa THC-om i proglašava za PKS. Ovime će očigledno ovo malo što je preostalo od proizvodnje kudelje u Srbiji biti i sasvim ugašeno, što predstavlja novi organizovani udar na zdravlje i egzistenciju stanovništva. I ovo sada je verovatno doneto ponovo nekom direktivom iz vrha… danas ne CK SKJ ali da vrha demo(N)kratskog „centralnog komiteta“ vladajuće partije, jer danas mi i dalje robujemo pod totalitarnim (bez)poretkom ma zvao se taj komunizam, neoliberalni kapitalizam ili koronokratija.
KONOPLjA – EKOLOGIJA I ZDRAVLjE
Konoplja ne zahteva nikakvu višu tehnologiju, jednostavna je biljka a opet svekorisna. Niti joj je potrebno ikakvo tretiranje agrohemijom. Za razliku od pamuka. U Indiji je mnoštvo radnika na plantažama GM pamuka izgubilo zdravlje i živote zbog hemikalija kojima se prska takav pamuk.
Najveći zagađivači čovekove životne sredine su nadnacionalne korporacije iza kojih po pravilu stoje svetski bankari i londonska Aristokratija. Oni su ujedno i najmoćniji eksploatatori Zemlje o kojoj se toliko brinu i zbog koje toliko „mozgaju“ da nam je učine boljim mestom za život. Pratimo samo trag novca, kome najmanje odgovara omasovljenje industrijske prerade konoplje? Kome najmanje odgovara obustava progona biljke te njena potpuna dekriminalizacija? Da li onima koji su je kriminalizovali i stigmatizovali? I posve, ko finansira tkz. Zelene (tj. ekološke) pokrete u svetu, kojima ni pod tačkom razno nije hitno oslobađanje konoplje? Borba za životnu sredinu bez zagovaranja oslobođenja Biljke je licemerna i u krajnjoj liniji nelogična. Ne postoji nikakvo globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim činiocem. Postoji bespoštedna seča šuma i progon konoplje kao dokazano najekološkije biljke.
Cementare su strašno veliki zagađivači životne sredine. A od konopljinih prerađevina bi se mogao praviti visoko ekološki izolacioni i građevinski materijal. Obradom konoplje se može dobiti kono-beton (HempCrete) ; od toga bi se mogle praviti čitave kuće i za njih je nepotrebna termoizolacija. Takva kuća je zdravija i dugotrajnija od zidane. Ali, kako bi onda mogla da profitira industrija stiropora, stirodura, polimera i najlona? Takozvani ekološki pokreti ovo nemaju u svojoj agendi?
Interese udruženog transglobalnog korporativnog biznisa bi ozbiljno uzdrmao svestrani povratak stanovništva konoplji. Prilično konkretno je ovo pre desetak godina opisala genijalna istražiteljka zavere protiv konoplje Ivona Živković :
<<Od konoplje bi se mogao praviti i odličan geotekstil gde spadaju takozvani erozioni pokrovi koji se koriste u agrokulturi. Oni sprečavaju obrušavanje zemljišta duž kosina pored puta, a prave se da bi smanjli korov u ležištima zasada. Danas se najviše za ovo koriste polimeri koje proizvode Diponove fabrike. Njihovi stručnjaci tvrde da bi se upotrebom konoplje ovi pokrovi za nekoliko meseci namočili vodom toliko da bi se sami dezintegrisali. Onda bi morao da se stavi novi pokrov. A plastika ostaje trajno. Na žalost. Konopljina vlakna u ovakvim pokrovima su otporna i na trulež pa samim tim i na brojne insekte jer oni ne bi imali čime da se hrane. I tu bi interesi Monsanta, Basf-a, Bayer-a, Dipona, Nufarma, koji svi proizvode insekticide iopet bili ugroženi.
Ako bi se konoplja koristila za dobijanje kozmetičkih sredstava oštetila bi interese: – Palmolive, Cargill-a, Nestle-a, Loreal-a, Procter and Gamble….
Ako bi se koristila kao hrana bogata proteinima u ishrani životinja, ugrožen bi bio monopol kompanija: Bunge, Cargill, Bayer, Monsanto, Dupont, Rhodia itd.
Ne daj Bože da se konoplja koristi kao gorivo sa svojom biomasom koja bi daleko nadmašila sve druge energente. Exxon Mobile, Sunoco, British Petroleum, Basf, Eastman, Chevron, Hess itd. bi mogli da stave katanac na svoja naftna postrojenja.
Ako bi se koristaila u medicini ugrozila bi: Bayer, Novartis, Johnson and Johnson, Sanofi, Cargill, Merck, Lili, Pfizer, Bristol-Mayers Squibb Company…. . >>
Ivona Živković je očito imenom i prezimenom označila vodeće transglobalne trovače i antiekologe.
Najmanje dve generacije su odrasle i vaspitane na notornom analfabetizmu o značaju konoplje (kanabisa) za život čoveka. Na globalističkim medijima opojni deo kanabisa perfidno i psevdonaučno teži da se izjednači sa nekim opojnim drogama. Rokfelerova korporativna psevdomedicina svoje pitomce ne obrazuje o osnovnom fiziološkom sistemu u organizmu sisara bez kojeg nema ni života, iako nauka za ovo zna već tridesetak godina unazad. Reč je o fiziološkom sistemu (endo)kanabinoida, u ljudskom telu jednakih po molekularnoj strukturi sa kanabinoidima iz konoplje, odgovornim za pravilno održavanje unutrašnje ravnoteže organizma, tj. homeostaze. Bez ovog savršenog biohemijskog spoja u čovečjem organizmu gotovo nema ni života. Endokanabinoidnih receptora ima najviše u mozgu i kičmi, zatim u polnim i drugim endokrinim žlezdama, a jako puno ih ima u majčinom mleku. Fitokanabinoidi su kompatibilni ljudskim kanabinoidima i ima ih jedino u konoplji, tj. kanabisu. To znači da je ozloglašeni THC samo jedan od kanabinoida bez kojeg, uz CBD i druge kanabinoide, nema zdravlja za čoveka. Samo je „problem“ što je ta ozloglašena supstanca iz cveta indijske konoplje psihoaktivna, a „nije problem“ (odn. ovo je istinski problem – za Big Farmu) što ista ne prouzrokuje zavisnost i koristi se u terapiji odvikavanja od bolesti zavisnosti … naravno ne u zvaničnoj (konvencionalnoj) već u tzv. iregularnoj para-medicini.
Ali ljudi su već generacijama indoktrinirani kriminalizacijom kanabisa pa ne uočavaju više ni ono što je očigledno. Skoro stoletni sistemski progon najkorisnije biljke dao je pogubne rezultate po čoveka, a da li je organizovana zavera protiv kanabisa u svojoj biti i zavera protiv čoveka, prosudite sami…
Sa današnjom tehnologijom bi industrija konoplje do neslućenih razmera mogla da unapredi čovekov život na ovoj sve zagađenijoj planeti. Međutim londonska bankokratija, preko svojih transglobalnih struktura, onda ne bi imala izgovor za beskrajno uskraćivanje ljudskih sloboda na ime očuvanja planete (oni je „čuvaju“ od nas „neodgovornih“?), a sve ovo u ime „brige za čovekovo zdravlje i životnu sredinu“. Na nesreću, konzumenti mas-medijske mašinerije lobotomišuće propagande i dalje nerasudno veruju u njihove bajke osmišljene za potrebe lobotomije širokih masa.
Istorija konoplje unazad vek i po nalikuje zapravo velikoj zaveri na globalnom planu protiv konoplje. Pitanje za milion dolara je da li bi i svetskih ratova uopšte bilo da nema ove zavere….
U oslobođenoj Srbiji potpuno oslobođeni kanabis treba da ima funkciju dinamičnog oporavka ekonomije, prirode i ljudskog zdravlja. Daće Bog i to ćemo doživeti uskoro.
Izvori i literatura :
- http://www.ivonazivkovic.net/MARIHUANA.pdf
- https://irka.org.rs/put-do-zdravije-planete-kako-nam-konoplja-moze-pomoci-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/
- http://irka.org.rs/kanabis-je-uvek-bio-lek-srpska-farmakopeja/
- https://blokirani.blogspot.com/2021/09/svjetska-zavjera-bog-je-stvorio-biljku.html
